Kako se pripremiti za Google Shopping kampanje

Skoro svaki klijent koji mi dođe sa „Shopping mi ne radi“ prošao je kroz isti scenario: otvorio nalog, ubacio par proizvoda, pustio budžet i čekao. Posle nedelju dana, nula prodaje, i onda pitanje: da li je Google Ads pokvaren, ili je nešto propustio.

Skoro uvek je drugo. Shopping kampanje su specifične po tome da Google ne čita tvoj tekst oglasa, nego direktno čita tvoj katalog proizvoda i sam odlučuje kome će šta da prikaže. To znači da posao koji radiš pre nego što uključiš kampanju vredi mnogo više od bilo koje odluke posle. U devet od deset slučajeva problem nije u kampanji nego u pripremi koja je preskočena.

Merchant Center nalog koji se poklapa sa sajtom

Merchant Center je katalog tvojih proizvoda, mesto koje Google čita da bi znao šta prodaješ. Bez njega Shopping oglasi ne postoje, koliko god dobar feed imao.

Greška koju gotovo niko ne očekuje: naziv firme, adresa i telefon u nalogu moraju da budu identični onome što piše na sajtu, do slova. Ako sajt u footeru kaže „Bobo Fashion Store“, a u Merchant Center upišeš samo „Bobo“, to je nepoklapanje koje Google automatski detektuje i zna da odbije ceo nalog zbog toga.

Verifikacija koja se često zaboravi na pola

Ovde ljudi prave čest previd: misle da je jedan korak, a zapravo su dva. Prvo dokazuješ da je sajt tvoj (verifikacija), pa onda zvanično povezuješ sajt sa nalogom (claim). Nalog mi je dolazio „gotov“ u kom je urađena samo verifikacija, a claim ostao nedovršen, i onda se čude zašto feed ne prolazi.

Cena koja mora da se slaže, do dinara

Ovo je uzrok broj jedan svih odbijanja koje viđam. Google na svakih par sati sam proverava tvoj sajt i poredi cenu sa onim što piše u feedu. Ako se ne poklapaju, čak i za mali iznos, to se zove „misrepresentation“ i Google zna da obori ceo proizvod, ponekad i ceo nalog.

Naslov koji Google stvarno čita

Naslov proizvoda je najjači pojedinačni signal za to da li ćeš se uopšte pojaviti u nekoj pretrazi. Loš primer iz stvarnog naloga: „Bobo Fashion, model BF-2024-07“. Niko ne kuca internu šifru u pretragu. Bolji primer: „Kožne Muške Cipele Braon, Casual Obuća, Broj 40 do 45, Bobo Fashion“. Ključna reč ide prva, brend na kraj kao potpis.

Slika koja tiho ubija klikove

Glavna slika mora da prikazuje čist proizvod, bez vodenog žiga, bez teksta preko slike, bez više proizvoda u kadru. Minimum je 800×800 piksela, za odeću radije 1000×1000. Kad mi klijent kaže „sve je isto, samo je promet pao“, slika je prva stvar koju proveravam.

GTIN, kategorija, stanje proizvoda

Za brendirane proizvode Google traži GTIN, barkod koji već postoji na deklaraciji ili kod dobavljača. Ako je proizvod tvoj vlastiti i nema barkod, ne izmišljaj broj: postoji poseban atribut kojim kažeš Google-u da GTIN ne postoji.

Praćenje koje meri pravu vrednost

Ako ti praćenje ne beleži tačnu vrednost svake porudžbine, ne postoji ROAS, ne postoji pametno licitiranje, i Google nema po čemu da optimizuje ka tvom profitu. Pre svakog pokretanja radim istu stvar: pravu probnu kupovinu, pa proveru da li se tačan iznos pojavljuje u Google Analytics-u.

Šta sad

Redosled je uvek isti: prvo sajt, pa praćenje, pa priprema kataloga, tek onda kampanja. Za dublji uvod u sam feed i obavezne kolone, pogledaj Prvi koraci sa Google Shopping feed-om.